NIJE TEŽAK, ON JE MOJ BRAT! Najtužnija priča o dečaku koji je mrtvog mlađeg brata nosio stotinu kilometara do krematorijuma

Jedna od najtužnijih fotografija snimljena je nakon atomskog napada na Nagasaki u Japanu 1945. Po priči koja se krije iza nje podseća na “Groblje svitaca” japansku anime dramu iz 1988. godine.

Na fotografiji je japanski dečak koji je nosio telo svog mlađeg brata nastradalog u bombardovanju. Krematorijum je bio udaljen nekoliko stotina kilometara van grada, a ovaj je dečak hodao danima kako bi stigao do tamo. Fotograf Džo O’Donel, koji je zabeležio ovaj trenutak, napisao je u svom dnevniku:

Video sam dečaka starog oko deset godina. Nosio je dete na leđima. U one dane u Japanu često smo videli decu kako se igraju sa svojom malom braćom ili sestrama na leđima, ali ovaj dečak je bio očito drugačiji. I mogli smo videti da je došao na ovo mesto iz ozbiljnog razloga. Nije imao ni cipele. Lice mu je bilo ozbiljno, ali bez previše emocija, a iza na leđima, videla se mala glava… bila je nagnuta unazad kao da dete samo spava.

Dečak je stajao nepomično pet ili deset minuta, pa su mu muškarci sa belim maskama prišli i tiho počeli da odvezuju konopac kojim je držao brata. Tada sam video da je dete već mrtvo. Dečak je stajao mirno, ne pomičući se promatrao je proces kremiranja. Ugrizao je donju usnu tako snažno da je zablistala krvlju.

Tada ga je stražar pitao za telo i rekao: “Daj mi teret koji nosiš na leđima.”.

Dečak mu je samo tiho odgovorio: “Nije težak, on je moj brat.”

Zatim se pomolio, pogledao poslednji put brata i bez reči se okrenuo i otišao zauvek!”

 

 

Džo O’Donel je bio na službenom zadatku, išao je da dokumentuje štetu koja je izazvana u Japanu vazdušnim napadima i atomskim bombama za američku vojsku.

Sedam meseci 1945. godine proveo je na službenom putovanju po Zapadnom Japanu i pratio razaranja, prebrojavao žive, mrtve, ranjene, beskućnike i siročiće. Slika koju je zabeležio je jedan delić patnje…

Na fotografiji je dečak koji stoji uspravno, a na leđima nosi svog mrtvog brata.

Stav dečaka odaje vojnički uticaj, a pokušaj da izgleda hrabro u trenutku kad mu se srce razbija – oličenje je duha poraženog naroda.