11 PRAVILA KOJE ŽENE U SAUDIJSKOJ ARABIJI MORAJU DA POŠTUJU: Kućni ljubimci imaju veća prava od njih, a kazne su strašne

Deset sudija suočeno je sa smrtnom kaznom u Saudijskoj Arabiji jer su bili preblagi prema aktivistina za ljudska prava.

Deset sudija iz Saudijske Arabije su optuženi za veleizdaju, koja je kažnjiva smrću, nakon što su potpisali priznanje da su bili “preblagi” u slučajevijma koja uključuju državnu bezbednost.

Naime, saudijske vlasti su u maju 2018. godine uhapsile Ludžain al Hatlul sa još desetak drugih aktivista koji su se protivili zabrani vožnje ženama u toj zemlji.

Ova žena je provela 1001 dan u pritvoru, dok njena porodica tvrdi da je tamo bila mučena, te da je svaki dan dobijala pretnje silovanjem.

Vlasti u Saudijskoj Arabiji sve više ograničavaju korišćenje društvenih mreža i bilo koju slobodniju varijantu života.

Salma al Šehad je kažnjena prvo sa 8 godina zatvora, a potom je kazna produžena na 34 godine zatvora jer je pomagala osobama koje “remete javni red” tako što je vesti o njima delila na društvenim mrežama.

Salma koja ima 34 godine, a čiji nalog na Tviteru ima 2700 pratilaca, uhapšena je dok je bila na odmoru 2021. godine.

Za ove žene nema pomilovanja, jer sudije koji pokušavaju da ublaže kazne bivaju optuženi za veleizdaju.

A šta je sve zabranjeno ženama u Saudijskoj Arabiji?

1. Ne smeju nikuda bez pratioca

Žene u Saudijskoj Arabiji nemaju pravo da idu gde žele bez supruga ili muškog rođaka. Osoba koja prati ženu zove se Mahram, a bez njegove dozvole žena ne može da napusti zemlju, dobije posao, da se uda, upiše fakultet, čak ni da se operiše.

U slučaju da žena mora da bude saslušana u policiji, Mahram je identifikuje i govori umesto nje, jer žena ne sme da skine hidžab koji joj pokriva lice. Ono što je zanimljivo jeste to što se lokalne žene uopšte ne bune protiv Mahrama, već štite svoje pravo da budu pod zaštitom i brigom muškarca.

2. Pravo na vozačku dozvolu

Upravo ono o čemu smo pričali u prvom delu teksta. Ženama nije dozvoljeno da voze automobil, a kaznu dobijaju i oni koji se javno bune protiv toga.

3. Javni prevoz im je zabranjen

 

Verovali ili ne, žene u Saudijskoj Arabiji mogu da se voze vozom, ali isključivo u zasebnom vagonu na samom kraju voza, dok većina autobuskih kompanija odbija da poveze žene. Zato one uglavnom moraju da idu peške, uzimaju taksi ili ih vozi njihov Mahram.

 

4. Velika crna haljina je obavezna

 

Na ulici celo telo mora da bude pokriveno, izuzev šaka, stopala i lica. Crna haljina koju nazivaju abaja pravi se od neprovidnog materijala širokog kroja, koji ne sme da ističe figuru. Ipak, pravila zavise od regiona u kojem žena živi. Negde su pravila liberalnija, negde veoma stroga i konzervativna – u nekim mestima žene još uvek moraju da nose nikab – komad koji pokriva celo lice, a otkrivene ostaju samo oči.

 

Saudijski princ Muhamed bin Salman Al Saud istakao je da žena ima pravo da odbaci ovaj strogi način odevanja ukoliko želi. Ipak, većina njih vodi se time šta će reći njihovo okruženje. Takođe, ukoliko se dogodi silovanje, ženu će proglasiti krivom ukoliko je njena odeća “suviše otkrivala”.

5. Fakultet nije zabranjen, ali “nije potreban”

 

Žene u Saudijskoj Arabiji imaju pravo da studiraju, ali pod gomilom ograničenja. Iako zvuči besmisleno, u ovoj zemlji fakultetsku diplomu ima više žena nego muškarca, ali je kvalitet obrazovanja na ženskim koledžima daleko od dobrog.

 

Ukoliko Mahram dozvoli ženi, ona može da studira i van zemlje, ali veoma teško dobijaju stipendije. Većina ih se odlučuje za pedagogiju i različite pravce u nauci, ali obično nakon obrazovanja ne dobijaju posao.

 

6. Jako mali procenat žena radi

 

Uprkos mnogim reformama i pomeranju granica, procenat zaposlenih žena je svega 17%. Većina žena u Saudijskoj Arabiji ostaje kod kuće da brine o kući i deci. Ipak, Šerijat ne zabranjuje ženama da rade, sve dok ne zapostavljaju svoje obaveze prema porodici.

 

Ako žena želi da radi, mora da dobije dozvolu muškarca, a izbor profesije je takođe ograničen – mogu da rade kao doktori, medicinske sestre i predavači, i to na mestima gde će izbeći susretanje sa muškarcima koje ne poznaju. Žene političari i advokati su veoma retki izuzeci, plaćene su znatno manje nego muškarci i za razliku od jačeg pola, one nemaju zdravstveno osiguranje. Ni sami poslodavci nisu zainteresovani da zaposle žene, jer bi u tom slučaju morali da izdvoje veliku sumu novca za izgradnju posebnog toaleta, kancelarije, prostorije za odmor, čak i zaseban ulaz.

7. Da li se ikada udaju iz ljubavi?

 

Porodični odnosi u Saudijskoj Arabiji jedna su od najčešćih tema za raspravu. Devojčice se udaju veoma rano, čak i pre puberteta, zbog čega mnoge prekinu svoje obrazovanje. Nažalost, isuviše rane trudnoće i porođaji uništavaju im zdravlje, a često i umiru na porođaju. Ne postoji starosni minimum za udaju žene. Zvanično su ugovoreni brakovi zabranjeni, ali je ugovor između budućeg muža i mladinog oca neophodan.

 

8. Nikada ne otvaraju vrata

 

Žene ne smeju da imaju posete. Smeju da komuniciraju sa prijateljima, ali isključivo u svom delu kuće. Takođe, dok su u svom domu ne moraju da prate stroga pravila oblačenja. Gosti smeju da posećuju samo drugu polovinu kuće, u koju žena ne sme da ulazi, a ukoliko nešto treba da kaže mužu, može to da učini samo telefonom. Baš zato većina kuća u Saudijskoj Arabiji ima dva ulaza, jedan za žene i jedan za muškarce.

9. Muškarci desno, žene levo

 

Razdvajanje polova je jedan od osnovnih principa u životu žene iz Saudijske Arabije, koji osigurava izbegavanje kontakta sa nepoznatim muškarcima. Društvo je razdvojeno na muškarce i žene ne samo kod kuće, već i na javnim mestima, poput plaža, prevoza, čak i restorana. Ovo pravilo je posebno striktno na mestima gde se jede. Postoje odvojeni delovi za članove porodice, neoženjene muškarce i neudate žene. Ovom pravilu se prilagođavaju čak i velike zapadne kompanije, poput Mekdonaldsa i Starbaksa, koji ne žele da gube klijente, pa su svoje radnje prilagodili saudijskom društvu, zbog čega su oštro kritikovani od strane liberalnih društava. Ipak, postoje i mesta gde je razdvajanje polova nemoguće, poput bolnica i banaka.

 

10. Ista pravila ne važe za sve

 

Svedočenje jedne žene dva puta se manje vrednuje nego svedočenje muškarca. Na primer, da bi podnela tužbu, ženi je potrebno 6 muških svedoka koji će potvrditi njene reči! Takođe, suđenje i kazna mogu da se baziraju na plemenskim običajima, a ne na zakonima.

 

Deca nemaju pravo na državljanstvo Saudijske Arabije ukoliko je otac stranac. Prema Kuranu, kada je reč o imovini, muškarac nasleđuje dva puta više nego žena. U ruralnim sredinama, žene su i dalje najčešće potpuno isključene sa liste naslednika.

 

11. Pravo na sport

 

Žene iz Saudijske Arabije dobile su pravo da predstavljaju svoju zemlju na Olimpijskim igrama samo 2012. godine, a odluka je doneta pod jakim pritiskom Internacionalnog olimpijskog komiteta. Saudijska Arabija je prva zemlja na svetu koja nije dozvolila ženama da učestvuju u takmičenju. U ovoj zemlji nije lako izgraditi sportsku karijeru ako ste žena. One ne smeju da koriste svu sportsku opremu, niti imaju adekvatno obrazovanje o sportu, koji je, kada su žene u pitanju, kritikovan i od strane vlade, i od strane društva.

Šta ako žena prekrši pravila?

 

Ukoliko žena iz Saudijske Arabije prekrši tradiciju ili zakon, biće kažnjena i to strašno. Religiozni policajci mogu da kazne ženu čak i za razgovor s nepoznatim muškarcem ili odeću koja nije napravljena od odgovarajućeg materijala. Bičevanje spada u jednu od najblažih kazni za ženu!

 

Zabeleženo je dosta slučajeva kada su žene brutalno ubijane, čak i one koje nisu državljanke Saudijske Arabije. Puštanje iz zatvora je moguće samo ako to Mahram zatraži, ali on ima pravo i da traži strožiju kaznu, pa tada žena ostaje u zatvoru veoma, veoma dugo.

 

Iako veći deo sveta kritikuje pravila Saudijske Arabije koja se odnose na žene, one zapravo u ovoj zemlji žive svoj život bez pobune i smatraju ga normalnim. Nemaju želju da nešto menjaju, jer za drugo nikada nisu znale, za šta je krivac verovatno starinska tradicija, stroga religija i potpuno drugačiji mentalitet.