Veruje se da svaka biljka simbolizuje nešto i da ima određeno dejstvo.
Kako se veruje da određene biljke donose sreću i blagostanje ili imaju lekovita svojstva, tako postoje verovanja da određene biljke mogu doneti i nesreću onima koji žive sa njima.
Veruje se da svaka biljka simbolizuje nešto i da ima određeno dejstvo, a mnoga od tih verovanja su se do današnjeg dana zadržala u narodu.
Recimo, svi znaju da su hrast i dren posebne biljke koje su sinonimi za zdravlje, dok se za pojedino drveće često mogu čuti mitovi i legende koje bi i najhrabrijim uterali strah u kosti.
Stari Sloveni su govorili da određene biljke mnogu biti i zle, pa da ih nikako ne treba gajiti u blizini porodičnog doma.
Bagrem
Za bagrem se tvrdi da nije dobro drvo. Stari kažu da ne treba da bude blizu kuće. Zvali su ga “nerod” (“bez roda”), a kalemljenje ovog drveta smatrali su skrnavljenjem.
Breza
Plodovi se nikada ne jedu sveži, a samo drvo se ne seče, niti se njime loži vatra. Ko bi odsekao “brekinju”, kažu stari, razbolio bi se, ukočio ili naprasno umro. Ako se neka grana sama odlomi, od tog drveta se prave jarmovi, ili čunovi za razboj.
Zova
Kod starih Slovena, a i kod nekih drugih naroda, zova je demonsko drvo. Kora, list, cvet i plod imaju primenu u narodnoj medicini. Na osušenom drvetu zove, zimi, raste lekovita pečurka poznata pod imenom Judino uvo.
Orah
Orasi su sastavni deo postavke na stolu za Badnji dan i Božić. Reč je o drvetu koje je izazivalo veliko poštovanje, ali i strah kod naših starih. Verovalo se da nije dobro imati orah u blizini kuće, kako zbog žila koje mogu da sruše dom, tako i zbog senke koja pada na kuću, a za koju se verovalo da predviđa smrt. Slično, nije dobro sedeti u hladovini orahovog drveta.
Tuja
Tuja se sadila po grobljima i daleko od kuće jer je otrovna. Kada se nalazi na okućnici, utiče loše na decu i ona često oboljevaju, a da ni sami ne znaju od čega.