ŠTA DA RADITE AKO VAS NA ULICI NAPADNU PSI? Ovi mladi STRUČNJACI imaju PRAVI ODGOVOR na ovo pitanje

Često se dešava da to budu vlasnički psi, a da bude prijavljeno kao napad napuštenog psa.

Obzirom da su napadi pasa sve češći, bilo da su to psi lutalice i pak vlasnički psi, ekipa Espresa odlučila je da neke od odgovora kako se zaštititi i kako pomoći osobi koja je napadnuta potraži od ARS tima (Animal Rescue Serbia), osvrnuvši se na napad koji se prošle nedelje dogodio u Subotici.

 

– Ovakvi slučajevi kao u Subotici nisu tako česti i baš zato privlače pažnju, poput retkih pada aviona u odnosu na svakodnevne saobraćajne nesreće. Najčešće dešava da su to pojedinačni ujedi pasa prema čoveku, a ne čopor. Često se dešava da to budu vlasnički psi, a da bude prijavljeno kao napad napuštenog psa, navode iz ARS tima.

Na koji način se možemo zaštititi ukoliko nas napadne jedan ili čopor pasa i na koji način prezentujete to na predavanjima koje organizujete?

 

– Teško je u kratkim crtama objasniti sve ono što radimo na predavanjima od 45 minuta, ali ono što je najvažnije je da osoba pokuša da ne pokaže nikakve znake straha niti agresije prema uličnim psima, jer oba naša takva stanja kod pasa povećavaju šansu za napadom. U jednom slučaju se osećaju ohrabrenim zato što u njihovim očima žrtva beži, a u drugom ugroženi, jer ih u njihovim očima napadač napada pa moraju da se brane na sopstvenoj teritoriji. Zato je najbolje da se prolaznik ponaša kao da čopor pasa ne postoji i da ih ignoriše, čak i kada laju i da nastavi da hoda istim tempom i eventualno se premesti na drugu stranu ulice.

 

U slučaju da nosi neku kesu sa hranom zbog koje je psi najverovatnije i prate, najbolje je da tu kesu odbaci ka psima, jer će im to privući pažnju i dati dovoljno vremena i prostora da se osoba bezbedno udalji. Ima tu još mnogo detalja kako prepoznati trenutno stanje pasa i kako reagovati u raznim situacijama, ali je za to potrebno duže predavanje poput onog koje obavljamo u osnovnim školama i zainteresovanim organizacijama, firmama i institucijama, u okviru našeg programa MJAU-VAU EKSPERT.

Da li imate na umu neko rešenje koje bi pomoglo na duže staze?

 

– Postoji više rešenja koja predlažu razna udruženja građana koja se bave životinjama i o kojima bi trebalo organizovati širu panel diskusiju u koju bi trebalo uključiti predstavnike vladinog i nevladinog sektora, ali u osnovi svih tih rešenja stoji odgovornost nas ljudi, koji ovaj problem i pravimo neodgovornim vlasništvom, te je stoga potrebno raditi konstantno na edukaciji kompletnog stanovništva, sa posebnim osvrtom na najmlađe generacije. U skladu sa ovim, osvrnuli bismo se i na odluku Skupštine grada Požarevca, kojom ograničavaju broj kućnih ljubimaca na jedan, te i one vlasnike koji su odgovorni, primoravaju da izbace ‘višak’ ljubimaca na ulicu.

 

Šta preduzimaju nadležni?

 

– O tome šta nadležni preduzimaju ne smatramo sebe kompetentnima da možemo objektivno da komentarišemo, jer mi spadamo u nevladin sektor koje svi smatraju uvek nezadovoljnima, po pitanju onoga što su nadležni do sada učinili.

 

Kako ste došli na ideju da pokrenete ARS?

 

– Jedan od razloga zašto je ARS nastao je to što grupa građana nije bila zadovoljna kako je u našoj zemlji organizovano spasavanje životinja iz nakritičnijih situacija, poput poplava i slično. Kako među nama ima ljudi koji se bave sportovima poput alpinizma, speleologije ili ronjenja, a takođe volimo i životinje, rešili smo da preduzmemo nešto kako bismo i životinjama pružili istu šansu da se izbave iz bezizlaznih situacija poput životinja koje upadnu u šahte, bunare, ostanu da vise upetljane na drveću u ribarske strune i najlonske kese koje je čovek ostavio u prirodi, kada upadnu u zaleđena jezera i slično.

 

Kada ste pokrenuli akciju?

 

– Pre pet godina smo počeli sa rešavanjem tih najtežih situacija, a u međuvremenu se organizacija proširila i na druge oblasti pomoći životinjama, stoga pozivamo sve zainteresovane da nam se pridruže i da pomognu svako na svoj način bez obzira na uzrast, zanimanje i znanje i sposobnosti. Više o tome kako da se pridružite možete pronaći na sajtu.

Smatramo da je pored organizacija koje se bave životinjama najvažnija uloga medija i obrazovnog sistema, kao i kućnog vaspitanja u formiranju zdrave zajednice koja će imati pravilan odnos prema svim slabijim kategorijama u koje spadaju i životinje, a naročito napuštene.

 

Te pse koji su na ulicama najčešće zovu lutalicama, a oni nisu izabrali da sami lutaju, već su ih u najvećem broju slučajeva, ljudi napustili i izbacili na ulicu. Stoga je najpravilnije koristiti termin, koji je definisan u Zakonu o dobrobiti životinja, a to je napuštene i ulične životinje, s tim da napuštenih ima mnogo više, jer su to one životinje koje je čovek izbacio, a ulične životinje su one koje su rođene na ulici, skreću pažnju iz ARS tima.