MOJI ZETOVI SU PRAVI GUBITNICI, TRAŽE OD MENE DA IM POMAŽEM: Ne želim čuvati unučad, hoću da uživam u životu!

Ispovest žene koja neće da čuva unučad jer želi da uživa u životu krije veoma neobične detalje.

Čuvanje unučadi u penziji jedan je od najlepših zadataka. Međutim, mnoge bake i deke ne žele da imaju obavezu prema unučadima, jer im je previše naporno.

 

Upravo to je shvatila i jedna čitateljka Newsweeka, koja kaže da jednostavno više ne želi da pomaže svojoj deci da odgajaju unuke. Zato što su ona i njen muž dali previše, mnogo više nego što je trebalo.

 

“Mi smo penzioneri. On će u septembru napuniti 66 godina, a ja sam u junu napunila 64 godine i čuvam decu od svoje 42. godine! Nemojte me pogrešno shvatiti, ja volim svoje unuke, ali zaista je dovoljno. Moj muž misli da treba da pomognemo jer smo u penziji, ali ja se ne slažem.”

Kako je objasnila, njen suprug i ona imaju dve odrasle ćerke koje imaju prevelika očekivanja od baka-servisa.

Stariji ima troje dece od 9, 18 i 21 godinu. Pomogli smo u podizanju 21-godišnjakinje, što je mnogo opteretilo naš brak zbog njenog užasnog ponašanja. Moj muž je rekao da će vremenom biti bolje. Ali ona je zatrudnela sa 16 godina, pa pomažemo i oko tog deteta, našeg praunuka. Ono što je previše je previše. Odgojili smo i unuka koji je živeo sa nama od osnovne škole. Sada je završio srednju školu i ove jeseni upisuje fakultet. Žrtvovali smo svoje strpljenje, energiju i novac”, kaže ova baka.

Ljuta sam i iznervirana”

 

“Naša mlađa ćerka, koja je nedavno rodila svoje drugo dete, smatra da treba da pomognemo u čuvanju njene dece, jer smo pomogli deci starije ćerke. U pravu je, ali ja više nisam mlada, nemam ni energije ni strpljenja. Naše ćerke nisu udate, njihovi partneri ne zarađuju dovoljno i, ako mene pitate, pravi su gubitnici. I uvek sam ljuta i iznervirana, a posebno poludim kada mi muž kaže da je naš posao da pomognemo u podizanju ove dece”, kaže ova ljuta baka, pitajući se kako da razreši životnu dramu u kojoj se našla.

 

Na ove jasne poruke odgovorila je bračna terapeutkinja dr Džini Bertoli.

 

“Apsolutno ste u pravu. Jasno vam je šta želite, a šta ne želite. I sasvim vam je jasno kako do tamo. Jasnoća je divna, čak i kada je bolna. Neznanje i razmišljanje su najgore! Nalazite se u životnoj fazi u kojoj želite slobodu koju su vam doneli vaši izbori, umesto da morate da snosite posledice nečijih izbora, čak i ako su to vaša deca. Što je još važnije, u vašem pismu vidim snažnu želju da uživate u životu. Osećam vašu čežnju da budete oslobođeni dodatnih odgovornosti koje vaša deca olako stavljaju na vaša ramena.”

“Ako suprug želi, neka čuva”

 

“Sedite i mirno objasnite svom mužu šta možete, a šta ne možete da uradite u vezi sa svojim unucima. Objasniti zašto. Onda budite veoma precizni. Odredite koliko puta mesečno ćete čuvati decu i koliko dugo. Budite fer prema svojoj mlađoj ćerki, jer ona nije prekršila nikakve granice. Mirno se fokusirajte na rešenja koja odgovaraju i vama i vašem mužu.”

 

“Cenite svaki njegov kompromis, a ako vam to nije dovoljno, neka snosi posledice svoje odluke. Nastavite da živite kako želite. Hoće li biti lako? Neće! Ali ako želite promenu, a reči ne funkcionišu – preostaju vam samo dela. Kada završite vreme koje ste posvetili čuvanju unučadi, napustite kuću, budite nedostupni, a mužu pustite da bude deda uslužni, ako želi”, piše ovaj terapeut i dodaje:

 

“Da, znam da je ekstremno. Kada tražimo promenu, često moramo da budemo promena. Ali nemojte odustati od njega, trebaće mu neko vreme da to shvati. Jer unuci su blagoslov – dok nisu”.

 

(Stil/ Moje vrijeme)