CEO ŽIVOT SU JE LAGALI DA JE USVOJENA: SUZANU SU UKRALI KAD JE BILA MALA, posle 53 godine usledio je neverovatan šok!

Iskustvo Suzane koju su ukrali i slagali da je usvojena je neverovatno, a ona je dokaz da su čuda moguća.

Suzana Gervejz je nestala 1969. godine kada je porodica škotskih putnika ponudila da nju i njihovu decu odvedu na odmor u Diznilend na Floridi, ali nikada nije vraćena.

Putnici u Škotskoj i Irskoj se slobodno nazivaju Romi ili samo putnici, a sastoje se od niza različitih, nepovezanih zajednica koje govore niz različitih jezika i dijalekata koji se odnose na različite običaje, istoriju i tradiciju. Skloni su stalnim migracijama, na šta nas samo ime i upućuje.

Suzana je tako rekla da su je prvo u Kanadu, zatim u Australiju i Novi Zeland odveli njeni “novi mama i tata” koji su je od četvrte godine lagali da je usvojena.

U međuvremenu, njena britanska porodica provela je pedeset i tri godine očajnički tražeći je i plašeći se da je više nikada neće videti. Nakon što je Suzanin suprug nedavno objavio apel na Fejsbuku, Suzana je konačno pronašla svoju porodicu. Samo 30 minuta nakon objave, njeni rođaci u Pontefraktu su saznali za nju i požurili da odgovore njenom mužu. Sada je Suzana ponovo spojena sa četvoro od svojih šest braće i sestara, piše Najžena.

Suzana, koja živi u Australiji i ima četvoro unučadi, rekla je: „Kao dete živela sam sa svojih šest braće i sestara u starom župničkom domu u turističkom mestu. Ali mi nismo bili “putnici”.

– Mama je bila samohrani roditelj, a braća i sestre i ja smo povremeno bili u hraniteljskim porodicama, pa smo se vraćali kući – ispričala je ona. – U blizini je bila i porodica putnika sa kojima sam se sprijateljila kao dete. Bili su iz Škotske. Žena, koju sam skoro ceo život smatrala svojom majkom, imala je multiplu sklerozu. Imali su dva sina, a mislim da su želeli i devojčicu – rekla je ona. – Pitali su moju mamu mogu li da me odvedu u Diznilend i ona im je dala moj pasoš. Umesto toga, odveli su me u Kanadu, zatim Australiju i kasnije Novi Zeland – ispričala je Suzana gde je sve bila nakon što je nestala. – To je uvek bio njihov plan – dodala je. Suzana, čije je porodično prezime Pris. Oni su joj objasnili da je usvojena jer je njena porodica tako želela.

– Živela sam u zajednici sa putnicima i živela sam lep život i bila sam prilično razmažena – rekla je kroz smeh. – Žena koju zovem mama, koju smatram mamom, umrla je od multiple skleroze kada sam imao samo 10 godina. Iako sam živeo u putujućoj zajednici, bila sam prilično mažena i pažena. Bila sam jako voljena – rekla je. – Moje odrastanje je bilo srećno. Proputovala sam svet – rekla je Suzana.

 

Suzana, koja vodi dobrotvornu organizaciju Fresh Start Mission sa svojim mužem putnikom Hamiltonom (57), saznala je istinu kada je morala da pruži informacije za novi pasoš i nije mogla da pronađe nijedan papirni dokaz o svom usvajanju.

– Neverovatna veličina onoga što mi se desilo nije me posebno pogodila. Samo sam nastavila sa svojim životom – rekla je ona.

– Upalila mi se sijalica tek kada me je prijateljica koja je usvojena pitala da li se ikada zapitam kako se moja porodica oseća u Velikoj Britaniji – rekla je ona. – Kada sam se prvi put čula sa svojom porodicom, oni su histerično plakali od sreće što sam živa – priseća se ona i dodaje da je tada odlučila da ih poseti u Velikoj Britaniji i ugovorila posetu u vreme svog 57. rođendana kako bi napravite veliku proslavu za celu svoju porodicu.

Tragično, njena biološka majka je umrla pre osam godina ne znajući šta se dogodilo njenoj ćerki. – Do danas ne znamo zašto se policija nikada nije uključila – rekla je Suzana.

– Mislim da je to zato što im je mama dala dozvolu da me odvedu i što smo svi u nekom trenutku bili u hraniteljskim porodicama – rekla je ona.

– Ali tokom godina bilo je nekoliko pritužbi odeljenju za nestale osobe i moja mama se stalno vraćala na mesto gde su putnici bili u nadi da će me pronaći – pojasnila je Suzana za Dejli rekord.

Suzanino ponovno ujedinjenje sa porodicom daje nadu svima koji su izgubili voljenu osobu da se čuda dešavaju. – Ima nade – kaže.

Suzanina nećaka Ema (41) je rekla da ju je njena baka godinama tražila, ali bezuspešno. – Posle njene smrti bilo je toliko pitanja koja su ostala bez odgovora. Tada su stvari bile drugačije. Nije bilo papirnog traga, nije bilo policijskog izveštaja – objasnila je ona. – Nikada nismo mislili da će se ovo dogoditi. Bilo je neverovatno – posebno za moju mamu. Ona ima Parkinsonovu bolest i demenciju pa je neverovatno da je ponovo bila sa sestrom pre nego što joj se stanje pogoršalo – dodala je. Ovakvi slučajevi pokazuju da nikada ne treba gubiti nadu – zaključuje Ema.