Njen rad i avanture su vremenom postale inspiracija za brojne istraživače.
Dilia Julija Dening, poznatija kao Dalia Ejkli, bila je jedna od onih osoba koji su se osećale ugodno samo usred divljih pejzaža i daleko od društvenih normi. Njena duga putovanja kroz Afriku odvela su je kroz pustinju koja se proteže između Кenije i Etiopije i duž reke Tane. Jednom prilikom je provela tri nedelje u Zairu živeći sa plemenom pigmeja – najverovatnije ljudoždera – i bila je prva koja je objavila knjigu u kojoj je opisala život majmuna: “JT Jr., biografija afričkog majmuna”.
Mlada i odlučna buntovnica
Smatrana malom buntovnicom, Daliu je porodica zvala Miki: pobegla je od kuće kada je imala trinaest godina, umorna od monotonije. U želji da živi avanturističkim životom, nikada se nije vratila nazad. Sa 14 godina je upoznala izvesnog Artura Rajsa, berberina i lovca amatera, u koga se ludo zaljubila i za koga je odlučila da se uda.
Godine 1902., tokom lova u Africi, Dalia je upoznala čoveka sa izuzetnim manirima koji je nosio naočare sa olovnim okvirom i bio neverovatno precizan sa puškom. Osim ovih vrlina, koje su privlačile Daliu, bio je i vajar, biolog i fotograf prirode. Zvao se Karl Ejkli.
Priče koje joj je Кarl pričao o različitim tehnikama koje se koriste za seciranje životinja fascinirale su mladu Daliu. Odlučna da napravi novi zaokret u svom životu, rešila je da krene u četvorogodišnji lov kroz Afriku koji će ispuniti vitrine Muzeja prirodnih nauka u Njujorku.
Avantura je počela…
Sa novim prezimenom, Daliin život je postao avantura o kojoj je dugo sanjala: naučila je da puca iz puške i da secira sa izuzetnom preciznošću. Par je preduzeo dve misije u Africi tokom 1905. i 1909. godine, u organizaciji Muzeja prirodnih nauka u Njujorku, čiji je cilj bio lov na slonove.
Tokom jednog jutra, ogroman mužjak sa dve kljove koje su dopirale do zemlje je napao osmatračnicu na kojoj se nalazio Кarl. Daliin hitac ga je pogodio tačno u centar lobanje što je spasilo njenog supruga, ali je i donelo slavu.
Po povratku u Sjedinjene Države, par je iz Afrike doneo majmuna, kog su nazvali JT Junior, “najnestašniju” životinju, koja je posle nekoliko ispada morala da bude isporučena u njujorški zoološki vrt.
1918. godine, Dalia je otišla u Francusku kao dobrovoljac američkih ekspedicionih snaga, a nakon ovoga se raspao i njen drugi brak.
Sa potpisanim papirima za razvod, 1923. godine počela je njena nova i velika avantura: povratak u Afriku, ali ovaj je bila sama. Putovanje je imalo jednu za cilj da pređe afrički kontinent od istočne obale do obale Atlantika kako bi isporučila neke životinjske primerke.
Кada je Dalia završila zadatak, uputila se u Кongo, gde je živela sa plemenom pigmeja.
Potraga za CRNOM Afrikom
Niko nije verovao da će ekspedicija 50-godišnje žene biti uspešna, ali uprkos tome, ona je krenula na putovanje bez društva belih vodiča ili profesionalaca koji su bili posvećeni safari turizmu. Dalia je napisala: “Od svog prvog iskustva sa primitivnim plemenima centralne Afrike, pre 22 godine, imala sam čvrsto stav da ako bi se žena odvažila sama, bez oružane pratnje, na život u selima, da bi mogla da se sprijatelji sa ženama i da dobije vrednije i autentičnije podatke o njihovim običajima i načinu života.”
Tokom svog boravka sa pigmejima, Dalia je očarala decu, pa ih je čak i naučila da preskaču konopac. Takođe je naširoko razgovarala sa ženama o hrani, odeći i obrazovanju dece. Prema običajima plemena, Dalia je morala da “zasnuje” porodicu (“usvoji” nekoliko dece) jer pigmeji nisu mogli da zamisle ženu bez istih.
Usamljena putovanja
Dalia je nakon ovog iskustva nastavila svoja putovanja i suočila se sa opasnostima svih vrsta i, što je najgore – glađu. Prešla je obale reke Zambezi pune krokodila i morala je da trpi uznemiravanje domorodaca i razne bolesti.
To je bio ekstremni svet, u kome ni pejzaž ni emocije nisu davali mogućnost da se ni na trenutak opusti. Na kraju je postala toliko poznata da su njen dolazak najavljivali starosedeoci od grada do grada. I ne samo to, bila je prva žena koja je prešla afrički kontinent bez ikakve druge opreme osim svoje nesalomive volje i izuzetne želje da pokuša da razume desetine plemena koja su tada još bila nepoznata.
Poput spisateljice i istraživačice Meri Кingsli, Dalia je kritikovala sve one misionare i doseljenike koji su svojim “moralom” želeli da “učine boljim” domoroce i “podignu njihov status kroz obrazovanje, higijenu, pamučna odela i preoblikuju ih kako bi bili u službi željamabelog čoveka”. Dalia je tvrdila da bi im pokušaji hristijanizacije oduzeli slobodu.
Po povratku sa svoje poslednje afričke ekspedicije, 1939. godine, udala se za biznismena i penzionisanog ekspedicionera Vorena D. Houa.
Nakon toga je živela povučeno, sve do svoje smrti 22. maja 1970.. Interesantan podatak je da je na njenoj umrlici pisalo kako je u trneutku smrti imala 25 godina, što nije tačno, bila je blizu stotog rođendana.