analizirao je ovo kamenje, ispitujući njihovu numerologiju i upoređujući ih sa drugim poznatim kalendarima iz ovog perioda.
On je identifikovao solarni kalendar u njihovom rasporedu, sugerišući da služe kao fizički prikaz godine koji je pomogao stanovnicima da prate dane, nedelje i mesece.
„Predloženi kalendar funkcioniše na veoma direktan način. Svaki od 30 kamenčića u sarsen krugu predstavlja dan u roku od mesec dana, sam podeljen na tri nedelje od po 10 dana“, rekao je on.
Prepoznatljivo kamenje u krugu označava početak svake nedelje, a interkalarni mesec od pet dana i prestupni dan svake četiri godine takođe su se odrazili u dizajnu.
„Interkalarni mesec, verovatno posvećen božanstvima lokaliteta, predstavljen je sa pet trilitona u centru lokacije“, rekao je profesor Darvil.
„Četiri kamena stanice izvan Sarsenovog kruga obezbeđuju oznake za zarezivanje do prestupnog dana.“
To znači da bi zimski i letnji solsticij svake godine bili uokvireni istim parovima kamenja. Jedan od trilitona takođe uokviruje zimski solsticij, što ukazuje da je to možda bila nova godina.
Ovo poravnanje solsticija takođe pomaže u kalibraciji kalendara – sve greške u brojanju dana bi se lako otkrile jer bi sunce bilo na pogrešnom mestu tokom solsticija.
Takav kalendar, sa 10-dnevnim nedeljama i dodatnim mesecima, danas može izgledati neobično, ali su ga mnoge kulture usvojile tokom ovog perioda.
„Takav solarni kalendar je razvijen u istočnom Mediteranu u vekovima posle 3000. godine pre nove ere i usvojen je u Egiptu kao građanski kalendar oko 2700. godine pre nove ere i bio je široko korišćen na početku Starog kraljevstva oko 2600. godine pre nove ere“, rekao je profesor Darvil.
Ovo otvara mogućnost da kalendar koji prati Stounhendž može proizaći iz uticaja jedne od ovih drugih kultura.
Rad, Keeping time at Stonehenge, objavljen je u časopisu Antiquity.
Naučnici su decenijama raspravljali o svrsi za koju je Stounhendž izgrađen, a teorije sugerišu da je izgrađen za žrtvene ceremonije ili možda kao rani kalendar.
Izvor: magazin.novosti.rs