Ljudi provode trećinu svog života spavajući. Poznato je da je optimalno spavati osam sati, kao i da je kvalitetan san ključan za dobro zdravlje i oporavak organizma od prethodnog dana. Uprkos onome što se zna, neki podaci o spavanju i dalje su misterija. Stručnjaci za Dejli mejl objašnjavaju zašto oči nekontrolisano trepere od umora, zašto se neki snovi pamte, a drugi ne, zašto se telo trese u dubokom snu i mnoge druge nepoznanice.
Zašto ujutru imamo loš zadah?
Tokom spavanja se proizvodi znatno manje pljuvačke, zbog čega se usna šupljina isušuje i oslobađaju se jedinjenja koja sadrže sumpor. Ostaci hrane između zuba, dim cigareta i infekcije desni podstiču dodatni rast bakterija, što pogoršava ukupan utisak. Zbog toga je veoma važno da operete zube pre spavanja.
Zašto se iznenada cimnemo kada zaspimo?
Tokom sna prolazimo kroz različite faze sna. Obično posle 45 minuta do sat vremena počinje REM faza u kojoj počinjemo da sanjamo. U toj fazi, svi mišići su paralizovani i više nemamo kontrolu nad telom. U stresnim periodima, od preteranog umora ili nepravilnog sna, REM faza nastupa pre nego što je telo spremno za to. San počinje, a mišići još nisu potpuno opušteni, stoga telo ima moć da fizički reaguje na scene koje vidimo u snu. Ove reakcije su bezopasne, ali su i znak da neredovno spavamo.
Zašto zbog umora dobijamo podočnjake?
Tamni krugovi ispod očiju nisu stvar pigmentacije kože, već krvnih sudova vidljivih kroz nju kao posledica dehidracije. Što je telo iscrpljenije, dehidracija je veća, a samim tim i vidljiviji podočnjaci. Boravak u klimatizovanim sobama, trljanje očiju, nedostatak sna i previše kafe pogoršavaju stvari. Koliko ljudi ima podočnjake zavisi od genetike, a što smo stariji, to su sve izraženiji jer koža sa godinama gubi kolagen.
Zašto pamtimo snove?
Pamćenje snova je veće ako nešto ometa san. Tokom noći, telo nasumično prolazi kroz faze sanjanja i nesanja, svaka serija u proseku traje 90 minuta. U REM fazi mozak radi skoro isto kao i u budnom stanju, stoga, ako se probudimo u to vreme, postoji velika mogućnost da ćemo se setiti sna. Jači emocionalni utisak u snu pojačava i njegovo pamćenje – zato se češće sećamo noćnih mora.
Da li je opasno buditi mesečare?
Postoji verovanje da čoveka koji hoda u snu nije dobro buditi jer bi mogao da dobije srčani udar ili doživi šok. To, u stvari, nije tačno. Pravi problem je u tome što može nenamerno da povredi sebe ili druge ako se iznenada probudi. Mesečare, po pravilu, ne treba dirati niti vikati na njih dok su u ovakvom stanju, ali ne zato što im to može oštetiti mozak, već zato što se na taj način budi samo primitivni deo mozga, dok svest još spava. Treba ih samo lagano nagovoriti nazad u krevet, po mogućnosti bez fizičkog kontakta.
Da li je loše spavati previše?
Ako se probudimo umorni, to nije nužno znak da nismo dovoljno spavali. Naprotiv, moglo bi biti i da smo spavali predugo. Kasno odlazak u krevet dovodi do dužeg spavanja ujutru, a to remeti bioritam koji se inače prilagođava svetlosti. Zbog toga je najzdravije spavati što duže u mraku kako ne bismo pomešali biološki sat sa dnevnim svetlom, koji u tom slučaju šalje različite signale mozgu i zato možemo da osetimo pospanost posle dugog sna.
Zašto oči nekontrolisano trepere od umora?
Umor, stres i previše alkohola dovode do preopterećenja dela nervnog sistema odgovornog za nekontrolisane telesne reflekse i tako nastaju tikovi oka. Mišići očnih kapaka su izuzetno osetljivi, pa reaguju i na najmanja odstupanja od normalnog stanja tela. Međutim, ovi refleksi su sasvim normalni i bezopasni, samo nam daju do znanja da treba više spavati ili smanjiti unos alkohola.